Anica Petrović mlada lepa i pametna, a najviše perspektivna

Anica Petrović je mlada dama sa juga Srbije, divne Vranjske Banje, koja svojim šarmom, lepotom, gracioznošću, srdačnošću i stavom pleni. Ambiciozna. Prelepa. Vaspitana. Izuzetno talentovana i privržena i glumi i porodici. Svoje jako dragoceno studentsko ali i marljivo radno vreme, odvojila je i za nas i evo šta nam je rekla-

O SEBI:

Student sam četvrte godine glume na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi Nikite Milivojevića i asistenata Jelene Đulvezan i Momčila Miljkovića… Igram u Srpskom narodnom pozorištu u predstavi “Veštice iz Salema” u režiji Nikite Milivojevića, čija je premijera bila u oktobru 2018. I otad je redovno na repertoaru Srpskog narodnog pozorišta. Sa njom smo gostovali u Požarevačkom pozorištu, Zrenjaninskom i Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu…

Kada si odlučila da je gluma ono čime želiš da se baviš?

-Bila sam jako mala kada sam shvatila i bila sigurna da je gluma moja budućnost.

Je li zahvalno biti glumica/ glumac? Kakav je to poziv, iz tvoje vizure?

– S obzirom da sam još student mogu reći da sam tek na putu da to postanem, pa zato sa sigurnošću ne mogu da tvrdim jeste, ili nije zahvalno.

Napravila sam prve profesionalne korake i to mi je omogućilo da i stvorim neku viziju o tome. Iz moje vizure svaka profesija može biti izuzetno zahvalna, samo u slučaju kada smo sigurni da je to poziv za nas, poziv koji će nam omogućiti neophodno iskustvo.

Igram i studnetske predstave sa kojima smo gostovali u Beogradu i Osijeku 🙂 sada spremam diplomske predstave… Jedna od diplomske će biti i moja monodrama koja je uveliko u procesu 😁..

Studiraš u Novom Sadu, ali i glumiš u pozorištu…Vranje je daleko. Koliko nostalgija u sve to umeša prstiće, ili umeš da odvojeno gledaš na te životne okolnosti?

– Bilo je teško u početku u onoj meri u kojoj bude teško svakom studentu kad napusti svoj rodni kraj i ode da studira u neki drugi grad. Otežavajuća okolnost za mene je bila ta što nisam tako često odlazila kući zbog obaveza na akademiji, pa čak ni za praznike i tada se javljala nostalgija. Sada mi jednomesečno igranje u vranjskom pozorištu omogućava i susret sa najbližima što me dodatno inspiriše da savladam višečasovni put koji je u velikoj meri naporan.

Ko ti je najveća podrška ili podstrek u svemu?

– Porodica. Rođena sam u štestočlanoj porodici i svaki član moje porodice mi daje snage i energije da nastavim ovim putem pružajući mi podršku i ljubav. Kako oni meni tako i ja njima, jer sam odrastala u porodici punoj ljubavi i svi smo oduvek podržavali jedni druge u svojim izborima. Tako da bez porodice nisam sigurna koliko bih imala hrabrosti za ovako nešto.

Ima li razlike između pozorišne i filmske umetnosti?

– Ima. Postoje velike razlike između te dve umetnosti.

U Vranjskom pozorištu, u Nečistoj Krvi, tumačiš, jednu od Sofki…Kako ti se dopada savremen pristup ovom Borinom delu?

– Ne bih se složila da je to savremeni pristup ovom delu, pre je modernizovan. A vremenski period nije jasno definisan što nam govori o univerzalnosti koju su Tijana Grumić kao dramaturg i Jug Đorđević kao reditelj i i želeli da postignu. Izuzetno sam zadovoljna kako su Jug i Tijana pristupili ovom delu kako u modernizovanju samog Borinog dela tako i u uspostavljanju određenog jezika, a to je da određeni period Sofkinig života tumače različite glumice. Što smatram da i te kako radi za priču i samu modernizaciju za čiju realizaciju su dosta doprineli kostimi Vere Damjanović i scenografija Andreje Rondović.

2019. godine je bila premijera predstave “Nečista krv” i tu igram Sofku 2 u režiji Juga Đorđevića, dramaturg je Tijana Grumić. Ta predstava je redovno na repertoaru pozorišta -Bora Stanković- u Vranju i u martu očekujemo gostovanja u severnijim pozorištima 😊

Kog pisca, a kog glumca / glumicu najviše voliš? Koju dramu na primer?

– U poslednje vreme sam opsednuta Erlend Luom, inače na prvom mestu je Dostojevski, kao i njegovo delo Braća Karamazovi.

Šta si polagala na prijemnom? Da li je tačno da svaki glumac zna dobro da peva?

-Za dramski monolog: Gospođica Julija – August ina Strindberga-Za komični monolog: Gospođa ministarka – Branislava Nušića- lirska pesma: Ne verujte mu – Tamare Naumović- epska pesma: Zidanje skadraNaravno da ne zna svaki glumac da peva. Pevanje može biti plus, ali ne i nužno za kvalitet samog glumca.

Koja uloga je tvoja najveća želja, ako je imaš, tj. priželjkuješ?

– Nisam o tome razmišljala mnogo. Svakako ću na svakoj ulozi, koju prihvatim, raditi kao da sam je oduvek silno želela.

Jesi li kao dete odlazila u pozorište? Pamtiš li pozorište pre 2012.?

Tako sam i dobila ideju da se bavim glumom. Naravno da pamtim. To se ne može zaboraviti. Naročito će mi miris te zgrade zauvek ostati u sećanju.

Da li bi budućim generacijama preporučila da se bave ovim pozivom i zašto( ako da, ili ako ne)?

Mislim da svako sam treba da dođe do odgovora čime treba da se bavi, slušajući svoj instinkt… jer tada sigurno neće biti greške. Što se tiče same glume mogu reći da neće biti greške ukoliko su spremni da se otvore za nove spoznaje i na veliko odricanje zarad nekog višeg cilja, a to je isključivo zbog lične ekspanzije. Jer jedino tada možemo i “raditi” za druge i drugima pomoći da se osveste i uplove u ovu umetnost dosledno.

Sestre- liĉna lična arhiva Anica Petrović

Zahvaljujem Anice na ažurnosti, ljubaznosti koju si svakom reči ovog intervjua pokazala i uputila kako čitaocima, tako i redakciji. Voleli bi da pogledamo tvoju diplomsku predstavu, a bez sumnje gledamo te uskoro u nekoj tv seriji ili filmu, jer zračis lepotom boginje, što su svakako geni, a umetnost koju si dobila kroz pozorišnu prizmu na dar, više je od dara. U dalje uspehe na mnogobrojnu radost, baš tako, kakva jesi, nasmejana. 😊